Esnafi u Srbiji 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Poljoprivredni fakultet

САДРЖАЈ
УВОД...........................................................................................................................................................1
ОРГАНИЗАЦИЈА ТРГОВАЦА И ЗАНАТЛИЈА У СРБИЈИ – ПОЈАВА ИНДУСТРИЈЕ 1817 - 1857. ГОДИНЕ.......................................................................................................................................................2
Предустаничка Србија...............................................................................................................................2
Устанчка Србија.........................................................................................................................................3
Организација трговаца и занатлија 1817-1847.......................................................................................3
Међународно окрружење........................................................................................................................4
Оснивање и рад еснафа............................................................................................................................5
ЕСНАФИ......................................................................................................................................................6
Уредба о еснафима...................................................................................................................................6
Појава индустрије.....................................................................................................................................10
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................................11
ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................................12
УВОД
Појавом првих занатлија,још у средњем веку, јавља се потреба заштите њихових права и њиховог рада однеструћних радника, као и потребе заштите од иностране конкуренције. У том цињу оснивају се еснафи, као економске идруштвене организације у србији.
Еснаф је скупина, удружење људи који раде исти посао, занат, па се удружују ради остваривања својих права и виших цињева. Поред општег старања о животу и проблемима својих чланова, ове организације су надзирале и њиховпрофесионални рад и браниле интересе целог позива.У Србији се први еснафи оснивају у 19. веку.
ОРГАНИЗАЦИЈА ТРГОВАЦА И ЗАНАТЛИЈА У СРБИЈИ – ПОЈАВА ИНДУСТРИЈЕ 1817 – 1857. ГОДИНА
ПРЕДУСТАНИЧКА СРБИЈА
Трговина и занатство били су знатно развијени у градовима средњовековне Србије у XIII,XIV и XV веку.Ширење српске државе под Немањићима имало је свој економски ослонац у привреди, а то значи да је ниво привредног развоја омогућаво вођење ратова са суседима и очување независности српске државе. У средњовековној Србији није било еснафских уредби као у осталим европским државама тога времена. У Скопљу и Призрену, поједини занати имали су свог старешину. Претпоставља се да су били организоване по угледу на еснафе у Византији. Међу трговцима и занатлијама било је доста странаца, Грка, Цинцара, Саса, Дубровчана. Српски владари давали су одређене повластице Дубровчанима и Сасима.
Занатство је било организовано и по селима, трговина се одвијала на трговима. Ако би трговац био нападнуи опљачкан штету би плаћали мештани, а ако они нису могли, то би плаћали локални властелин или сам владалац. Душанов законик је уређивао питање трговине и трговаца.
Нако сеобе под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, 1690. године, Срби у Угарској оснивају еснафске организације.
Срби у Београдском пашалуку претезно су живели у селима. Били су организовани у задруге које су чинили припадници једне породице или фамилије. Бавили су се земљорадњом и сточарством. Задруга је била основна економска јединица. Размена између села и градова није била много развијена.
Срби који су живели у градовима бавили су се трговином и занатством и били су укључени у Турске еснафе. У Србији се ствара аутономија позната као '' кнежевска самоуправа ''. Србима је гарантована безбедност и сами су могли да бирају сеоске старешине. Утврђени су износи пореза који су сами наплаћивали и предавали Турцима. Могли су да се баве трговином и дата су им друга права. Ове околности повољно утичу на привредни развој а посебно трговину. Ствара се слој богатих људи који су се обогатили извозом стоке и свиња у Аустрију. У кратком перијоду постигнут је велики економски напредак, али то неће дуго трајати. Повратком јањичара у Боград 1801. године настају тешка времена за Србе у Београдском пашалуку.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]